Zaposlili ste ljude da biste deo posla prepustili njima, ali se ispostavilo da sada, osim svog posla, morate da organizujete, objašnjavate, proveravate, a često i popravljate njihov.
Možda imate utisak da niko ne može da uradi posao onako kako biste vi, da zaposleni ne pokazuju dovoljno inicijative ili da se svaka važnija odluka ponovo vraća vama.
To ne mora da znači da ste zaposlili pogrešne ljude. Ali ne znači ni da je problem isključivo u vašem načinu vođenja.
Hajde da utvrdimo gde zapravo nastaje problem.
Delegiranje nije samo davanje zadataka
Prepustiti nekome posao ne znači samo objasniti šta treba da uradi. Potrebno je razumeti koliko odgovornosti osoba može da preuzme, koliko samostalnosti joj dati i kako pratiti rezultate bez stalnog nadgledanja.
Zato se u radu sa vlasnicima i rukovodiocima najčešće bavim trima oblastima.
Šta, kome i koliko prepustiti?
Sagledavamo koje poslove više ne morate da obavljate lično, ko od zaposlenih može da preuzme odgovornost i kome su potrebne jasnije smernice.
Postavljamo realna očekivanja, ovlašćenja i granice samostalnog odlučivanja.
Kako izbeći mikromenadžment?
Ne morate da kontrolišete svaki korak da biste znali da li neko dobro radi svoj posao.
Radimo na jasnim ciljevima, razumljivim kriterijumima uspeha i načinu praćenja rezultata koji ne opterećuje ni vas ni zaposlene nepotrebnom administracijom.
Komunikacija i odgovornost.
Kako reći zaposlenom da njegov rad nije dovoljno dobar? Kako podstaći inicijativu i reagovati kada odgovornost izostane?
Radimo na jasnoj komunikaciji, davanju povratne informacije i postavljanju granica, bez nepotrebnih konflikata i stalnog ponavljanja istih razgovora.
Ne treba vam još jedan sistem. Treba vam onaj koji funkcioniše.
Neću vam reći da vam „fali sistem“, a zatim predstaviti program za upravljanje zadacima kao da smo upravo otkrili toplu vodu.
Ne postoji univerzalan način organizacije koji odgovara svakom timu, poslu i zaposlenom.
Nekome odgovaraju detaljni planovi i jasno definisane procedure. Neko postiže odlične rezultate uz mnogo više slobode i samostalnosti.
Alati mogu biti korisni, ali nisu sami sebi svrha.
Šteta je izgubiti dobrog zaposlenog zato što nije pomerio karticu u odgovarajuću kolonu, dok zanemarujemo kvalitet posla koji zaista obavlja.
Mene pre svega zanima šta ljudi mogu da postignu, šta ih u tome ograničava i kako organizovati posao tako da odgovornost bude jasna, a rezultati vidljivi.
Ne možete sve sami. Ali ne možete ni sve prepustiti drugima.
Vlasnici malih firmi često godinama sami razvijaju posao, a zatim očekuju da zaposleni brzo preuzmu ono što su oni dugo učili i usavršavali.
Kada se to ne dogodi, razočaraju se i ponovo preuzmu kontrolu.
Ali samostalnost se ne podrazumeva. Razvija se kroz iskustvo, jasna očekivanja, odgovornost i odgovarajući nivo podrške.
Važno je i prihvatiti da nemaju svi zaposleni iste sposobnosti, potencijal ili želju za preuzimanjem odgovornosti.
Kako izgleda saradnja?
Počinjemo razgovorom o tome kako trenutno vodite ljude, šta pokušavate da delegirate i gde najčešće nastaje problem.
Po potrebi razgovaram i sa zaposlenima, kako bih razumela njihovu perspektivu i realne mogućnosti.Nekada je potrebno promeniti raspodelu odgovornosti, nekada način komunikacije ili praćenja rezultata. A nekada prihvatiti da određena osoba nije pravi izbor za odgovornost koju joj želimo poveriti.
Cilj nije da izgubite kontrolu nad poslovanjem, već da prestanete da budete neophodni za svaki njegov korak.
Ako imate zaposlene, ali i dalje osećate da sve zavisi od vas, možemo krenuti od jednog razgovora.