Svako čudo za tri dana svene – primer smanjene naknade trudnicama sa visokim primanjima

Smanjena naknada trudnicama

Ne tako davno, promena odluke da se maksimalna naknada za žene na porodiljskom odsustvu smanji za 5 na 3 prosečne plate, izazvala je burnu reakciju javnosti.

Ova odluka je protumačena (ispravno) kao diskriminišuća za žene sa visokim primanjima, posebno u IT sektoru, ali i u drugim delatnostima.

Vikalo se, bunilo se, postovalo se… a onda…

Nekoliko kompanija sa zvučnim imenima u IT sferi oglasilo se da će svojim koleginicama na porodiljskom odsustvu nadoknađivati razliku.
BRAVO! Sjajno zaista. Za svaku pohvalu.

Ali…

Odjednom su ove vesti dobile veći značaj, više reakcija i komentara od inicijalne – da se naknada iz budžeta smanjuje.

Svaka čast kompanijama na kolegijalnosti i brizi prema svojim zaposlenima. Svaka čast i na sjajnom iskorištavanju trenutnog problema i dešavanja za samopromociju.

Pravi školski primer kako problem pretvoriti u priliku. I odličan marketinški potez.

Međutim, da li su ove kompanije svojim potezom učinile uslugu ženama? Možda da, u svom kolektivu. A šta je sa svim ostalim ženama, i celim sistemom koji nastavlja da baca senku na uspeh najvrednijih predstavnica žena u našoj privredi?

Mogu predstavnici ovih kompanija da kažu da njihovo delovanje ima i širi značaj, jer daju primer drugim kompanijama… ali da li je ovo primer koji treba da daju i da li on rešava problem?

Problem je što država diskriminiše uspešne žene. Tačka.

Lep odnos kompanija prema svojim zaposlenima nije korak ka rešenju. Isticanje ovakve odluke na nivou kompanije (namerno, ili, čisto sumnjam, bez takve namere) jeste samo samopromocija.

A šta ne bi bilo samopromocija?

Da su ove kompanije, kao glavnu vest istakle da nastavljaju borbu i pritisak protiv ovakve odluke. Eto, recimo.

Da su u prvi plan istakli koliko se mesečno novca po osnovu poreza i doprinosa na zarade njihovih koleginica sliva u budžet.

Pa onda, u drugi plan, to što svojim zaposlenima nadoknađuju razliku, što svakako i dalje ostaje pohvalno.

Da li su ove kompanije ženama učinile uslugu ili je ta usluga pomalo i magareća?

Nisu oni, naravno, nikome zabranili da nastavi borbu, niti su krivi što je “bunt” utihnuo. Samo su, po mom mišljenju, odradili sjajnu marketinšku kampanju, dajući primer kako se boriti protiv posledica umesto protiv uzroka.

Ukoliko vam se tekst dopao i smatrate ga korisnim, podelite!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *